Čovek koji je knjigom menjao Niš
U vremenima kada je srpska reč u Nišu bila potiskivana, a obrazovanje predstavljalo privilegiju malog broja ljudi, postojao je čovek koji je verovao da se budućnost jednog naroda gradi znanjem. Njegovo oružje nisu bili mač ni politička moć, već knjiga, učionica i vera da obrazovan čovek može promeniti svet oko sebe. Bio je to Atanasije Petrović, Nišlijama poznat kao Učitelj Tasa.
Rođen je 1824. godine u Nišu, u skromnoj porodici Petra i Petrije Nikolić. Njegovo detinjstvo nije bilo lako. Kao i mnoga deca tog vremena, rano je morao da se suoči sa životnim obavezama, pa je već sa sedam godina poslat na zanat. Ipak, u njemu je postojala snažna želja za znanjem koja ga je odvela putem obrazovanja i učinila jednim od najznačajnijih ljudi niške prosvetne istorije.
U Nišu pod osmanskom vlašću škola nije bila uređena kao danas. Učenje se odvijalo u skromnim uslovima, često u okviru crkava i privatnih kuća, a prvi učitelji mladog Atanasija bili su ljudi crkve – pop Cvetko i đakon Grigorije, kasnije niški vladika. Kroz takozvanu „Popovsku školu“ i obrazovanje kod Spiridona Jovanovića stekao je znanja iz gramatike, crkvene istorije, računa i drugih oblasti koje su tada bile dostupne retkima.
Pored knjige, važan deo njegovog obrazovanja bila je i crkvena muzika. Pevao je za pevnicom, gde je učio da reči ne budu samo zapisane, već da kroz glas i melodiju postanu deo pamćenja i identiteta jednog naroda.
Samo sa sedamnaest godina, 1840. godine, Atanasije Petrović postao je učitelj. U vremenu kada je bilo malo obrazovanih ljudi, poverena mu je briga o učenicima i budućnosti jedne generacije. Njegov posao nije podrazumevao samo učenje slova i pisanja – učitelj je tada bio čovek koji je prenosio gotovo sva znanja, oblikovao karaktere i čuvao kulturni identitet zajednice.
Tokom života nije bio samo prosvetni radnik. Radio je i kao pisar u mitropoliji, pomagao u poslovima crkvene opštine i pevao na liturgijama. Bio je čovek više uloga, ali sa jednom zajedničkom misijom – da znanje i kultura opstanu u vremenu velikih ograničenja.
Posebno zanimljiv deo njegove biografije jeste odnos sa osmanskim vlastima. U vremenu kada su mnogi srpski učitelji bili posmatrani sa nepoverenjem, Atanasije Petrović uspeo je da stekne njihovo poverenje. Ipak, iza te sposobnosti prilagođavanja okolnostima stajao je mnogo važniji cilj – obrazovanje ljudi i širenje pismenosti u gradu gde je znanje često predstavljalo oblik otpora.
Njegov najveći književni trag ostao je u delu „Prasad mudrosti i sabranije poučitelni misli“, objavljenom 1858. godine u Beogradu. Bila je to prva štampana knjiga jednog Nišlije, odštampana u 2.000 primeraka. Iako je na prvi pogled predstavljala zbirku mudrih misli, knjiga je bila mnogo više od toga – poziv na obrazovanje, moralno usavršavanje i lični razvoj.
U delu je pisao o idejama velikih filozofa poput Sokrata, Platona i Pitagore, ali i o svakodnevnim ljudskim slabostima – lenjosti, licemerju, gramzivosti i oholosti. Bavio se i pitanjima roditeljstva i mladih brakova, pokušavajući da kroz pisanu reč ponudi smernice za život u zajednici koja se tek budila.
Prekretnica u njegovom životu došla je 1878. godine, kada je Niš oslobođen osmanske vlasti. Čovek koji je decenijama stvarao temelje obrazovanja postao je upravitelj Narodne škole i dobio priliku da učestvuje u izgradnji novog školskog sistema. Na toj funkciji ostao je do 1880. godine, kada je otišao u penziju.
Međutim, njegov pravi rad nastavljen je kroz nasleđe koje je ostavio. Atanasije Petrović nije bio samo učitelj jednog vremena – bio je simbol prelaska iz sveta u kojem je znanje bilo teško dostupno u društvo koje je obrazovanje prepoznalo kao osnovu razvoja.
Danas njegovo ime nose škola i trg u Nišu, a njegov spomenik podseća prolaznike na čoveka koji je verovao da se sloboda ne osvaja samo političkim promenama, već i obrazovanjem. Njegova najveća borba nije bila protiv nekog neprijatelja, već protiv neznanja.
Priča o Učitelju Tasi zato nije samo priča o jednom prosvetnom radniku. To je priča o snazi knjige, učionice i čoveka koji je u vremenu ograničenih mogućnosti uspeo da ostavi trag koji traje duže od jednog života.
Jer najveće promene često ne počinju velikim događajima, već u trenutku kada jedno dete prvi put nauči da pročita prvu reč.
Projekat Ljudi i priče je realizovan uz podršku i sufinansiranje od strane Gradske uprave za socijalnu i porodičnu zaštitu, obrazovanje, kulturu i sport Grada Niša, čija je podrška omogućila snimanje i emitovanje , kao i ostvarenje svih planiranih ciljeva projekta.
