Heroj kome se divio i neprijatelj: Priča o pukovniku Milovanu Nediću
Na Starom groblju u Nišu počiva čovek čije je ime nekada ulivalo poverenje srpskim vojnicima, a poštovanje čak i neprijateljima. Danas tek poneki prolaznik zastane pored njegovog spomenika, iako je upravo pukovnik Milovan Nedić bio jedan od najzaslužnijih srpskih komandanata u Balkanskim ratovima.
Rođen 1866. godine u Gruži, Milovan Nedić od najranijih dana pokazivao je sklonost vojnom pozivu. Posle školovanja u Kragujevcu i Beogradu, usavršavao se i u Francuskoj, a svoje znanje nije zadržavao samo u vojničkoj službi. Bio je predavač istorije ratne veštine na Vojnoj akademiji, autor stručnih tekstova i prevodilac vojne literature, verujući da se uspešna vojska gradi podjednako znanjem koliko i hrabrošću.
Kada je Srbija 1912. godine krenula u Prvi balkanski rat, Nedić je dobio jednu od najodgovornijih dužnosti – komandu nad Moravskom divizijom drugog poziva. Upravo sa tim vojnicima ostvario je prve velike pobede kod Merdara, gde je razbijen otpor osmanskih snaga i otvoren put ka oslobođenju Kosova.
Usledili su Priština, Uroševac, Kačanička klisura, Tetovo, Gostivar, Resen, Ohrid, Struga i Debar. Gde god je prolazila Moravska divizija, ostajali su vojnički uspesi koji su značajno doprinosili oslobađanju tada još uvek porobljenih srpskih krajeva.
Jedna od najtežih bitaka vođena je kod Oblakova, gde je Nedić komandovao napadom na izuzetno važan strateški položaj. Uprkos teškim uslovima, njegova divizija uspela je da opkoli veliki broj turskih jedinica i ostvari jednu od najznačajnijih pobeda srpske vojske u tom delu fronta.
Iako su njegovi rezultati na bojištu bili nesporni, vojna karijera Milovana Nedića nije bila bez prepreka. Bio je poznat kao odlučan i tvrdoglav oficir koji nije uvek lako prihvatao autoritete, zbog čega je često dolazio u sukob sa pojedinim članovima vojnog vrha. Uprkos tome, čak je i vojvoda Radomir Putnik prepoznao njegovu vrednost i u jednom trenutku odlučio da ga unapredi u čin generala.
Međutim, splet intriga, optužbi i unutrašnjih sukoba u vojsci sprečio je da do tog unapređenja ikada dođe. Iako je uspeo da odbrani svoju čast od neosnovanih optužbi, generalske epolete nikada nije poneo.
Priznanje koje mu je uskraćeno u sopstvenoj vojsci stiglo je sa druge strane fronta. Posle jedne od bitaka, teško ranjeni turski oficir odbio je da preda sablju Milovanu Nediću, zadivljen njegovim viteškim odnosom prema neprijatelju. Umesto da prihvati simbol predaje, srpski komandant ukazao mu je poštovanje i omogućio lečenje. Takvo ponašanje ostavilo je snažan utisak među osmanskim oficirima, koji su mu dali počasni nadimak „Gazi Neda-paša“, naziv rezervisan za izuzetno hrabre ratnike.
Ni njegova Moravska divizija nije ostala bez priznanja. Među turskim vojnicima prozvana je „Nepobedivom divizijom“, što dovoljno govori o ugledu koji je stekla na bojištu.
Tokom Drugog balkanskog rata Milovan Nedić ponovo je bio među najistaknutijim srpskim komandantima. Njegova divizija odigrala je važnu ulogu u odlučujućim borbama na Bregalnici, gde je zaustavljen snažan napad bugarske vojske. Posmatrajući razvoj bitke, vojvoda Radomir Putnik izgovorio je rečenicu koja je ostala zabeležena u istoriji: „Gospodine Mišiću, da nam je u ovim prilikama još tri-četiri Nedića.“
Te reči možda su predstavljale najveće priznanje koje je jedan komandant mogao da dobije.
Herojstvo Milovana Nedića ostalo je zabeleženo i na filmskoj traci. Tokom leta 1913. godine pionir srpske kinematografije Đoka Bogdanović snimao je srpske položaje na frontu, među kojima su bili i vojnici Moravske divizije. Tako su borbe u kojima je učestvovao ovaj komandant sačuvane ne samo u istorijskim knjigama već i u prvim filmskim zapisima srpske vojske.
Nažalost, rat nije bio njegov poslednji neprijatelj. Posle završetka Balkanskih ratova Srbijom je izbila epidemija kolere. Milovan Nedić preminuo je u Nišu 10. septembra 1913. godine, u 47. godini života.
Sahranjen je uz vojne počasti na Starom groblju, gde i danas počiva. Na njegovom spomeniku stoji jednostavan natpis: „Pukovnik Milovan Nedić 1866–1913 – Zahvalna otadžbina.“
To je skroman zapis za čoveka koji je predvodio hiljade vojnika kroz neke od najvažnijih bitaka moderne srpske istorije. Njegov grob danas nije samo mesto sećanja na jednog komandanta, već i podsetnik da su sudbinu Srbije gradili ljudi čija su dela često ostala u senci poznatijih imena.
Priča o Milovanu Nediću zato nije samo priča o vojskovođi. To je priča o znanju, časti, hrabrosti i službi otadžbini – vrednostima koje vreme ne bi smelo da prepusti zaboravu.
Projekat Ljudi i priče je realizovan uz podršku i sufinansiranje od strane Gradske uprave za socijalnu i porodičnu zaštitu, obrazovanje, kulturu i sport Grada Niša, čija je podrška omogućila snimanje i emitovanje , kao i ostvarenje svih planiranih ciljeva projekta.
