Od kafane do mesta gde je doneta Niška deklaracija

Na obali Nišave nalazi se zgrada koja nije samo arhitektonski spomenik, već mesto na kojem su se preplitale sudbine ljudi, država i čitavog Balkana. Oficirski dom u Nišu bio je kafana, vojni klub, ratna skupština, kulturno središte i mesto na kojem je tokom Prvog svetskog rata usvojena Niška deklaracija – dokument koji je najavio stvaranje zajedničke države Južnih Slovena.

Priča o ovom zdanju počinje krajem 19. veka, u vremenu kada je Niš, nakon oslobođenja od Osmanskog carstva, ubrzano menjao svoj izgled. Grad je iz orijentalne varoši prerastao u moderan evropski centar. Gradile su se škole, javne zgrade, trgovi i bulevari, a sa promenama su dolazili i novi ljudi, ideje i arhitektonski stilovi.

Upravo tada, 1890. godine, niški kafedžija Milan Radosavljević Raponja otvorio je reprezentativnu kafanu pod nazivom „Bulevar“. Projekat je izradio arhitekta Ivan Kozlić, a novo zdanje ubrzo je postalo jedno od najuglednijih mesta u gradu.

Kafane tog vremena nisu bile samo mesta za odmor i razgovor. One su bile središta društvenog života. U njima su se održavali koncerti, pozorišne predstave i okupljanja, a za stolovima su se susretali trgovci, zanatlije, oficiri i političari. Tu su se razmenjivale vesti, sklapali poslovi i vodile rasprave o budućnosti zemlje.

Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će jedna gradska kafana postati mesto na kojem će se donositi odluke od istorijskog značaja.

Godine 1903. zgradu je otkupila Komanda grada i pretvorila je u Oficirski dom. Time je nekadašnji prostor druženja postao mesto okupljanja vojne elite Srbije. U godinama kada se srpska vojska modernizovala, a Balkan postajao prostor velikih političkih previranja, ovaj objekat dobio je novu ulogu.

U njegovim salama organizovani su prijemi, balovi, koncerti i svečanosti, ali najveća istorijska uloga tek je dolazila.

Početak Prvog svetskog rata 1914. godine promenio je sudbinu Niša. Zbog ratnih okolnosti i opasnosti po Beograd, Niš je postao ratna prestonica Srbije. U grad su stigli ministri, diplomate, novinari, vojni predstavnici saveznika i najvažniji državni ljudi.

U središtu tog političkog života nalazio se upravo Oficirski dom.

U ovoj zgradi, 7. decembra 1914. godine, usvojena je Niška deklaracija. Dok je rat još trajao i dok je sudbina Srbije bila neizvesna, država je prvi put jasno predstavila svoje ratne ciljeve – oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu.

Odluka doneta u Nišu odjeknula je širom Evrope, a mnogi istoričari smatraju da su upravo ovde postavljeni temelji države koja će nekoliko godina kasnije postati Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom i Jugoslavija.

Ali Oficirski dom nije bio samo mesto jedne odluke. Tokom 1915. godine u njegovim prostorijama održavane su sednice Narodne skupštine, a u maju iste godine ovde je organizovan veliki jugoslovenski miting protiv odredbi Londonskog ugovora. Ponovo je Niš postao mesto sa kojeg su poslate političke poruke daleko van granica Srbije.

Posle završetka ratova, zgrada je nastavila svoj život u mirnijim vremenima. Ostala je jedno od najznačajnijih mesta društvenog okupljanja u gradu. U njenim prostorijama održavale su se svečanosti, koncerti i kulturni događaji.

Tokom druge polovine 20. veka Oficirski dom postao je mesto susreta umetnika i boema. Posebnu ulogu imao je tokom održavanja Filmskih susreta, kada su se u njegovim prostorijama okupljale najveće zvezde jugoslovenskog glumišta.

Kasnije su ovde dolazile generacije mladih Nišlija – na koncerte, tribine, izložbe i različite kulturne programe. Međutim, početkom 21. veka zgrada je ostala bez jasne namene i godinama je bila zatvorena.

Prekretnica je došla nakon velike rekonstrukcije završene 2016. godine. Obnovljena je fasada, sređeni unutrašnji prostori i Oficirski dom je ponovo otvorio vrata građanima.

Danas je ovo zdanje jedan od važnih kulturnih prostora Niša, mesto izložbi, koncerata, književnih večeri i drugih programa.

Ipak, njegova najveća vrednost nije samo u arhitekturi. Ona je u pričama koje nosi. Kroz njegove prostorije prošli su vojnici, političari, umetnici, glumci i obični građani. Tu su se donosile odluke koje su menjale tok istorije, ali se isto tako živela svakodnevica jednog grada.

Oficirski dom ostaje jedan od retkih prostora u Nišu gde se na jednom mestu mogu pronaći tragovi različitih epoha – od vremena kafane „Bulevar“, preko ratne prestonice Srbije, do savremenog kulturnog centra.

Jer neke zgrade ne čuvaju samo zidove. One čuvaju sećanja.

Projekat Ljudi i priče je realizovan uz podršku i sufinansiranje od strane Gradske uprave za socijalnu i porodičnu zaštitu, obrazovanje, kulturu i sport Grada Niša, čija je podrška omogućila snimanje i emitovanje , kao i ostvarenje svih planiranih ciljeva projekta.