Istorija, špijunske operacije, tajni agenti i pojedinci uhvaćeni u vrtlog velikih političkih događaja u središtu su romana Srđana Jovića, koji je na promociji svojih knjiga govorio o tome zašto se opredelio za temu koja, kako smatra, još nema dovoljno prostora u domaćoj književnosti.

– Srpska književnost zapravo ne poseduje špijunski žanr kao posebnu celinu – istakao je Jović, navodeći da književnost pruža mogućnost da se prošlost posmatra kroz sudbine ljudi koji su se našli „na vetrometini istorije“.

Posebno mesto u njegovom stvaralaštvu zauzima 1928. godina. Međutim, umesto da u prvi plan stavi velike istorijske događaje, poput atentata Puniše Račića u Narodnoj skupštini, Jović bira ono što im prethodi – ljude čije odluke, lične tragedije i postupci mogu da pokrenu događaje mnogo veće od njih samih.

Upravo na tom principu nastao je i roman „Zagreb 28 – Šapat zavere“, koji čitaoca uvodi u svet obaveštajnih operacija Kraljevine SHS.

Posebna zanimljivost je dosije koji prati roman i osmišljen je tako da izgleda kao rezultat rada obaveštajca iz 1928. godine. U njemu se nalaze reprodukcije vozne i vizit karte, presretnute poruke, fotografije zaplenjenog oružja, telegrami, transkripti prisluškivanih telefonskih razgovora i karta Zagreba sa označenim mestima važnim za radnju romana.

Jović kaže da cilj tih detalja nije samo estetika, već pokušaj da čitalac oseti vreme, atmosferu i napetost koja je vladala u Kraljevini SHS, ali i motive ljudi koji su se nalazili na suprotstavljenim stranama.

U njegovim romanima nema jednostavne podele na junake i negativce. U centru priče je čovek koji donosi odluke u trenutku kada još ne zna kako će ih istorija jednog dana oceniti.

Pored romana „Zagreb 28 – Šapat zavere“, predstavljeno je i delo „Nema pravde za poražene“, čime Jović nastavlja književno istraživanje špijunskog sveta, istorijskih previranja i sudbina pojedinaca uhvaćenih između ličnih uverenja i velikih političkih sukoba.

Redakcija Niš TV